uto - 18.11.2008
Sreca...

Ovo je prica o dvojici prijatelja, koji su isli zajedno po pustinji.

Odjednom, poceli su se raspravljati i jedan je udario drugog!

Udareni se osetio povredjenim, ali bez reci napisao je na pesku: ´DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG PRIJATELJA´.

Produzili su tako, sve dok nisu nasli jednu oazu, gde su se odlucili okupati.

Onaj sto je dobio udarac, zamalo da se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi.

Kada je dosao sebi, taj sto se umalo nije udavio, urezao je na jednom kamenu: ´DANAS MI JE MOJ NAJBOLJI PRIJATELJ SPASIO ZIVOT´.

Onaj drugi ga je pitao: ´Kada sam te udario-ti si napisao na pesku, a sada urezujes na kamen.

Zasto?´

Prijatelj mu je odgovorio:

´Kad neko napravi nesto lose, to treba zapisati na pesku, da bi vetrovi izbrisali, ali kada neko uradi dobro, to treba urezati na kamenu, da ga nista ne moze izbrisati.

"NAUCI DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UREZI U KAMEN.

 
objavio Monny 18. novembar 2008 19:57:38 | Permalink | 5 Komentar(a)


  • 18. novembar 2008 20:49:09, suton (Neregistrovan)

    obicno ide obrnuto.. :)

  • 18. novembar 2008 21:37:57, perla

    upravo tako, sve manje pamtimo sretne dane...

  • 18. novembar 2008 21:40:37, anagarika

    ja uglavnom sve ostavljam zaboravu...a dobre savete brze bolje prosledim svojim neprijateljima...sve u svemu nije mi interesantno nista sto mi drugi pruze, urade ili tek nameravaju neko iznenadjenje ; )

  • 19. novembar 2008 9:51:19, monny

    Da... obicno je obrnuto... uvek se zaboravljaju lepi trenuci a pamte losi...
    Pitam se ko je za to kriv?

  • 19. novembar 2008 11:37:05, jesen_u_meni

    I ja sam ceo sadašnji život okrenula samo ka sreći i trudim se da je urezujem u kamen, a teške i gorke trenutke zaista želim da izbrišem. Veruj mi da tako mnogo lakše živim i da mi je duša mirnija!!! Neverovatno, ali istinito!
    I ovaj tvoj tekst je kod mene već kopiran, neka ga...
    Pozdrav.

    • ned - 16.11.2008
    Ne zaboravi biti srecan...

     

     

    Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne cita, onaj koji ne slusa muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

    Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoc. Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajuci sebi svaki dan ista ogranicenja, onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usudjuje odenuti u novu boju i ne prica sa onima koje ne poznaje.

    Lagano umire onaj koji bezi od strasti i njenog vrela emocija, onih koje daju sjaj ocima i napustenim srcima.

    Lagano umire onaj koji ne menja zivot kad nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti i koji ne ide za svojim snovima, onaj koji sebi nece dozvoliti niti jednom u svom zivotu da pobegne od smislenih saveta.

    Zivi danas!

    Reskiraj danas!

    Ucini danas!

    Ne dozvoli lagano umiranje!

    NE ZABORAVI BITI SRECAN!!!

     
    objavio Monny 16. novembar 2008 19:29:38 | Permalink | 7 Komentar(a)


  • 16. novembar 2008 20:48:17, perla

    I stvarno je tako :))

  • 16. novembar 2008 21:09:32, monny

    Jeste tako, ali retko ko to postuje danas... nazalost...

  • 16. novembar 2008 22:59:47, perla

    Mnoge vridnosti su se izgubile odavno i sve manje je srece...

  • 16. novembar 2008 23:18:44, monny

    Mozes biti srecan samo ako dozvolis da budes srecan... istina je da su mnoge vrednosti izgubljene da nista nije kao pre, ali kada nesto zaista pozelis to mozes i ostvariti... zato nikad nemoj cekati da ostvaris svoje snove... :-)

  • 16. novembar 2008 23:30:41, perla

    Znam, ali ponekad nam se zivot tako nekako slozi da su nam zelje vece od mogucnosti a tada samim tim i snovi neostvarivi... :)

  • 17. novembar 2008 10:19:32, monny

    Ali nisu sve zelje vece od mogucnosti, a ponekad i kad jesu barem imamo te snove, te snove koje jednog dana treba ostvariti... ponekad su svi snovi ostvarivi ako mi to zelimo, ako verujemo u to i ako smatramo da nijedan san nije nedostizan... :)

  • 17. novembar 2008 14:35:08, kojak

    Pretpostavljam da neko ko ovako razmišlja, je svakako spreman poštovati navedeno na najbolji mogući nači, a to obećava jako lep i sm,islen život, ni brži, ni sporiji od željenog.

    • sub - 15.11.2008
    Nemoj cekati...

     Ne cekaj na usamljenost, da bi spoznao prave vrednosti svog prijatelja!

    Ne ocekuj ljubav bez davanja ljubavi!

    Ne cekaj na najbolji posao da bi poceo raditi!

    Ne cekaj na osmeh da bi bio prijatan!

    Ne cekaj bol, da bi verovao onome ko pati!

    Ne cekaj da imas mnogo, da bi bar malo podelio!

    Ne cekaj neciju bol, da bi mogao traziti oprostaj!

    Ne cekaj dok budes imao vremena, da bi ga mogao sa nekim podeliti!

    Ne cekaj!

    Jer, nikada ne mozes znati sta dokle ce trajati ili da ispravljas svoje greske. 

     
    objavio Monny 15. novembar 2008 23:22:40 | Permalink | 0 Komentar(a)


    Razmisljanje...

    Mnogo sam razmisljala o mom predhodnom postu i resih da kopiram moj post koji sam postavila na neki drugi blog... Pitate se zasto? E, pa to se sigurno i ja pitam ali jos uvek ne znam... znam da je taj post vezan za temu mog vecerasnjeg razmisljanja i moje nocne inspiracije...  Zato cu samo iskoristiti copy i paste i gotov posao... ili bi bolje bilo kad bih ga opet napisala... hmm... ne znam... ipak mi je prva varijanta vise primamljiva nego ona druga...

     
    objavio Monny 15. novembar 2008 23:13:07 | Permalink | 0 Komentar(a)


    Zasto cekati...

    Sta je zivot???

    Da li se ponekad zapitamo to...???

    Svi znamo sta je zivot, ali niko kad treba da se definise ne zna da ga definise, kao i rec vreme, kad nekog pitate sta je vreme, niko ne zna tacno sta da odgovori...

    Vreme je vezano sa zivotom, treba rizikovati, ziveti, uzivati...

    Zivot je tezak jer da nije tezak ne bi se zvao zivot, ali vreme prolazi i treba rizikovati i ziveti punim plucima jer najveci rizik je ne rizikovati, zar ne?

    Zasto cekati kad mozemo odmah krenuti i ziveti...?

     
    objavio Monny 15. novembar 2008 21:38:00 | Permalink | 5 Komentar(a)


  • 15. novembar 2008 22:23:38, KaramelaGirl (Neregistrovan)

    ekstra blog....sta reci...:D

  • 16. novembar 2008 8:59:43, kojak

    Ne razumem zašto je "život težak"?
    Da li to znači da je nužno i obavezno "težak" ili...?

  • 16. novembar 2008 12:26:35, monny

    Nije ni obavezno ni nuzno tezak... jednostavno zivot je sam po sebi tezak, jer da nije tezak ne bi se zvao zivot... nekima mozda nije tezak (ali cisto sumljam), neki mozda hodaju ulicom ne primecujuci mnogo stvari, neki se raduju maloj stvari koja im se poklanja dok se neki tome ne raduju... istrazivati zivot je veliki izazov...
    Takodje bih dodala da je zivot ponekad kao slika, nekad tuzna, nekad vesela, ponekad ima tuznih boja, ponekad veselih, ali jedno je isto i kod slike i kod zivota... to je portret sa 1000 reci...

  • 17. novembar 2008 0:35:50, kojak

    U tvom odgovoru se krije više raznorodnih pogleda i odgovroa na moje pitanje.
    Pitanje je naravno - koji od njih usvojiti kao osnovu? ali činjenica je da život sam po sebi ne mora, a i ne treba da je težak-naprotiv.
    Kako si i sama navela: ..."neki se raduju maloj stvari koja im se poklanja dok se neki tome ne raduju."...što jasno govori da je život taman toliko težak, koliko teških zadaka (prohteva) stavimo ispred sebe, a koji nisu u skladu sa našim mogućnostima.
    No, ako to ne učinimo, nego se iskreno zadovoljimo datim, onda život postaje lak i lep, te smo zadovoljni i sopstvenim postojanjem.
    Istočnjaci još uvek umeju da se raduju svakom novom danu.
    Verujem da se sad razumemo. :o)

  • 17. novembar 2008 9:36:21, monny

    Potpuno se razumemo... veoma mi se svidja tvoj pogled na zivot... pun je optimizma... i ne samo to... uliva nadu u bolje sutra, uliva samopouzdanje, uliva radovanje svakom novom jutru, svakom novom danu... hvala ti na prelepom i poucnom komentaru... drago mi je sto jos uvek postoje osobe sa takvim razmisljanjem...

    • <$TagCloudItemText$>